Komande editora VI

UNIX operativni sistem standardno prate nekoliko editora teksta. To su pre svega, editori linijskog tipa ed i ex, i ekranski editor vi. Editor vi poseduje sve mogućnosti koje imaju ed i ex i u suštini predstavlja ekranski orijentisan korišnički interfejs ka njima. Po potrebi, vi ih poziva u pozadini, a rezultate koje oni daju, prikazuje na displeju monitora. No bez obzira na to, korisnika ne treba da interesuje veza editora vi sa drugim editorima ili uslužnim programima i može ga posmatrati kao nezavisnu celinu.

Na samom početku treba napomenuti da vi ume da stvori averziju korisnika prema njemu. Relativno je komplikovan za upotrebu jer ima tri moda rada u kojima se funkcije znakova generisanih sa tastature drastično razlikuju. Obično ne koristi kontrolne tastere tipa PageUp, PageDown kao ni funkcijske tastere tako da se komande zadaju sa standardnih tastera i njihovom kombinacijom sa Ctrl. Ne poseduje menije na koje smo navikli kod, uslovno receno user friendly editora (DOS-ov edit, na primer). Međutim, treba imati u vidu da je osnova editora vi definisana početkom sedamdesetih, istovremeno sa početkom razvoja UNIX-a. Još onda je postavljen cilj da vi funkcioniše na raznim tipovima terminala od kojih većina nije imala ni preveliki ni premoćan skup kontrolnih sekvenci, kao ni standardizovan izgled tastature. Naravno, u ovome se uspelo ali je cena plaćena upravo činjenicama koje su pobrojane kao mane ovog editora.

Kao i obično, sve je stvar navike. Nakon boljeg upoznavanja sa vi editorom, svakom korisniku će biti jasno da komande za globalnu zamenu i pretraživanje i rad sa baferima koje on nudi, predstavljaju glavni nedostatak pomenutih user friendly editora.

U daljem tekstu sledi kratak opis određenog skupa komandi vi editora pri čemu je izbor prilagođen potrebama srednjih korisnika. Ako, nakon čitanja ovog teksta, neko i dalje smatra da vi nije editor po njegovoj meri, preporučuju mu se sledeći editori: emacs, joe, jed ili pico s tim što treba imati u vidu da oni nisu standardni deo UNIX distribucija.

Modovi rada editora

Ekranski editor VI se može naći u jednom od tri moda rada:

• komandni - svi znaci otkucani sa tastature se tretiraju kao komande,
• insert -služi za unos teksta, tasteri imaju normalno značenje,
• mod komandne linije -služi za unos dužih komandi.

Nakon startovanja, editor ulazi u komandni mod. Prelazak u insert ili mod komandne linije je jedino moguć iz komandnog moda. Prelazak iz komandnog u insert mod se ostvaruje većim brojem komandi za dodavanje teksta ali se napuštanje insert moda i povratak u komandni obavlja uvek pritiskom na <Esc> taster. U mod zadnje linije je moguće preći jedino komandom ':'. Iz ovog moda se izlazi unošenjem željene komande i njenim izvršavanjem pritiskom na taster <Enter> ili <Esc> tasterom kada se mod zadnje linije napušta odmah.

Poziv editora:

Izlaz iz editora:

Poziv drugih datoteka:

Pomeranje kursora:

NAPOMENA: Obično rade i strelice.

Kretanje kroz prozor:

Brojevi linija i pretraživanje:

UNDO i REPEAT

Brisanje teksta:

Izmene teksta:

Komande za globalnu zamenu mogu da imaju i dodatni parametar option. Bez argumenta option, u svakoj liniji će se izvršiti maksimalno jedna zamena teksta tekst1 i to na mestu njegovog prvog pojavljivanja. Ako se isti tekst pojavljuje više puta u istoj liniji, na ostalim mestima ostaje nepromenjen. Ako je option jednak g onda se zamena obavlja globalno. Traženi tekst koji se pojavljuje više puta u istoj liniji, biće zamenjen na svim mestima. Takođe je korisna i opcija c koja omogućava globalnu zamenu ali uz verifikaciju. Kada se traženi tekst pronađe, od korisnika se očekuje da sa y ili n kaže da li pronađeni tekst treba zameniti ili ne.

primeri:

:1,$s/srdan/srdjan/g

od prve do zadnje linije menja 'srdan' sa 'srdjan'

:1,$s/^/tekst/

svakoj liniji dodaje 'tekst' na početak

:1,$s/$/tekst/

svakoj liniji dodaje 'tekst' na kraj

Unos teksta

Rad sa baferima

VI poseduje dve vrste bafera: neimenovane i imenovane. Neimenovanih ima 9 a referenciranje na njih se obavlja navođenjem njihovog rednog broja. Komande dd i yy menjaju sadržaj ovih bafera tako što se novi sadržaj uvek upisuje u prvi a pri tome se stari sadržaj bafera pomera iz prethodnog u naredni (rade kao pomerački registri) pri čemu se sadržaj poslednjeg (devetog) gubi. Imenovanih bafera ima 26 a imena im se sastoje od slova engleske abecede. Mala i velika slova predstavljaju fizički iste bafere ali se u radu razlikuju. Na primer, zapis u bafer a briše njegov prethodni sadržaj dok je zapis u bafer A zapis u isti bafer ali se novi sadržaj dodaje prethodnom.

Sastavljanje i rastavljanje linija:

<Shift> j - sastavlja tekuću i narednu liniju;

Multipliciranje komandi

Instrukcije komandnog moda je moguće multiplicirati, jednostavno navođenjem željenog broja pre unosenja komande. Ovo može biti izuzetno korisno. U nekim primerima prikazanim do sada, ovo je već korišćeno. Na primer, komanda 10x briše deset znakova desno od kurzora, 10dd briše 10 linija, i slično.

Promenljive VI-a

Slično kao komandni interpreter, i VI poseduje neke ugrađene promenljive, koje ako su postavljene, menjaju ponašanje editora. Na sve promenljive ovog tipa se može uticati :set komandom. Na primer:

Komande za zapisivanje

Prilagođavanje VI editora svojim potrebama

Prilagođavanje VI-a se obavlja vrlo jednostavno. U $HOME direktorijumu treba kreirati datoteku .virc (ili ukoliko koristite noviji editor Vim onda .vimrc) i u nju uneti sve komande koje će se izvršiti inicijalno, nakon pozivanja editora. Na primer, ako .virc sadrži sledeće komande:

:set showmode
:set nu
:set showmatch

nakon poziva, VI automatski ulazi u showmode, nu i showmatch mod.